Utorak, 19. jul 2016. 11:46h
Ćao, Indija!
Kao što i sama osećaš, za vikend smo bili kod teta doktorke na pregled, onaj ekspertni. Videli smo detaljnije kako izgledaš, ali nismo uspeli da ti vidimo lice, što smo hteli onako baš. 🙂 Nikako da se okreneš, pa to ti je. 🙂
Ono što je važno jeste da je sve u redu, da si jedna zdrava devojčica i da sve protiče dobro. Već imaš oko 500 grama što je super, napredna si i velika. 🙂 Nadam se da ti je udobno kod mene. Doktorica kaže da imaš dovoljno mesta. Videli smo kako si u jednom trenutku skroz opružila nožice – meni je to bilo fascinantno! Upravo jer nisam to osetila – eto koliko ti u stvari imaš mesta. Jako se radujemo i tata Jane i ja. 🙂
Razmišljam već par nedelja da promenim ishranu. Bolje reći, da promenimo ishranu. Uspela sam da korigujem unos hleba belog, da nas bespotrebno ne opterećuje. Sada jedemo tzv. hrono hleb, koji je po teksturi gušći od običnog hleba i pun je nekog samlevenog zrnevlja. Jako je fino, što bi rekli Vojvođani za hranu. 🙂 Svakako meso ne jedemo puno, no mogu reći da nam je baš legla ona junetina od pre neki dan. Yummy! 🙂 A i tata Jane je sjajno ispekao slaninu, onako reš. Ponovo smo se bacili na voće, povrća nam nikad ne manjka. No ono o čemu ćemo povesti računa jeste šećer. Mnogo, brate, slatkog sam jela. Obećavam da ću se iskulirati.
Uživaj, ljuljaj se lepo; vreme nam je sjajno.
P.S. Mašu smo prošlog četvrtka vodili na kupanje i šišanje, čišćenje od buvica i jako je bila slatka. Zamisli, stavili su joj dve ljubičaste mašnice na ušima -bila je prava gospođica dok smo je šetali kroz grad.
Puno te volimo i ljubimo i tata Jane i ja.
See ya! 🙂
Pisma za Indiju 