Dobro došla!

Draga naša Indija,

Od silnih događaja prelepih, kojih si nas udostojila svojim dolaskom 8. novembra, u utorak, nisam uspela da izdvojim vremena da ti poželim dobrodošlicu pismom. Pa DOBRO NAM DOŠLA na svet, milo i drago dete naše! 🙂

SREĆA koju osećamo je neizreciva i nemerljiva. Svaki naš dan u kući sa tobom je postao prava čarolija. ❤ I kada si nasmejana, i kada si mirna, i kada plačeš, i kada se igramo – svaki trenutak nam je sa tobom zaista ne-pro-ce-njiv.

Iako sam ti pričala sve ono što se dešavalo u bolnici i kako smo prošle kroz taj neizbežni period oporavka tamo, nije na odmet da i ovde to spomenem, onako u kratkim crtama.

Bilo je teško. Bilo je teško jer smo imale najneudobniji krevet u sobi petokrevetnoj; no to nas nije sprečilo da se uhodamo oko hranjenja iako je to veština, koju smo obe u tom trenutku učile – po prvi put u životu. Bilo je teško jer sam bila još uvek krhka nakon porođaja, slabo sam se kretala, boleo me je rez i nisam još uvek stigla da skontam bezbolne položaje, a procedura u bolnici je naložila da treba da provodimo 24 sata ZAJEDNO. No, naravno, tvoje predivno biće je činilo da svaki bol nestane, da bude izignorisan i tako smo se izuzetno dobro družile, mazile, držale i čuvale.

Bilo je teško jer nisam bila u pozitivnom okruženju u sobi. Žene koje nisu ni prosek, koje skrolaju News feed dok doje svoje bebe stare nepunih 24 sata i provociraju i ljubomorišu što smo ti i ja super: ja, zbog svega toga u šoku, regenerisana (makar u licu) brzinom meni svojstvenom, a ti mirna, mirnog sna uz LEPO ručkanje. Plakala sam ispred kada je tata Jane bio u poseti, i mala seka Leica je morala da sluša ove gluposti, ali i to smo izdržale. Trudila sam se zaista da mi fokus bude na tebi. Mada, to držanje fokusa i nije bilo tako teško jer si već u tim prvim danima bila toliko NEODOLJIVA.

Sam porođaj bio je posebno iskustvo, o čemu ću posebno pisati, pa ćeš jednom o tome čitati na nekom drugom mestu. Bila sam budna u toku porođaja, čekala da lekari učine sve da ti pomognu da dođeš na svet. 

Onda se začuo tvoj plač. 😀 To je prvi trenutak sa porođaja koji ću pamtiti. Rekoh tada naglas: „Pa ona plače?”, a doktorica odgovori: „Pa plače, nego šta! Šta će drugo, naravno, nego da plače!” Ljubavi moja mala, to je bio trenutak kada si udanula vazduh ovog sveta, upila i probudila svoju sopstvenu dušu i stigla. Stigla!

Posle nekoliko trenutaka, doneli su te do moje glave da te vidim. Bila si crvenkasto plava, malo krvi si imala na glavi, ručice su mi odmah obuzele pažnju, zapravo, tvoji dugi prsti, koje si, izgleda, NASLEDILA OD TATE. Poljubila sam te u tu malu glavicu, izgovorila ti neke reči blage i odneli su te na spremanje. Ti poljupci u tom trenutku, tvoje plakanje, disanje i te ručice – to je drugi izuzetno važan trenutak sa porođaja. ZNALA SAM onda da će sve, ama baš sve, biti u redu.

  

Kod kuće se odlično snalazimo. Tata Jane, ti i ja uspostavili smo odličan ritam, pratimo tvoje potrebe i za sada nam jako dobro ide.

Toliko za sada. Za ovaj NOVI POČETAK. Znaj da te neizmerno volimo i da trenutno na planeti nema srećnijih ljudi od nas dvoje. Pardon, TROJE. 🙂

Ljubimo te tata i ja.
Mama Tixie ❤ ❤ ❤

Vidimo se u utorak

Petak, 4. novembar 2016. 15:50h

Draga moja Indija,

Jutros sam ti pričala koliko je jutro prelepo. Slana se caklila na travi, u opalom lišću. Dok sam izlazila iz kuće, Maša je radosno skakala pored mene, mahala onim njenim malim zvonce-repom i zadovoljno me otpratila gotovo do kapije, zastanuvši kod Astora. Astor je, kao i uvek, uzbuđeno gledao kao da odlazim i da se neću dugo vratiti. Smešni su kao cirkus. 🙂

Slana me je tako podsetila na sneg. JEDVA ČEKAM prvi sneg! Tome se uvek jako radujem; nekako mi je dan prvog snega u godini, u novoj zimi, uvek srećan, poseban.

A lišće i dalje pada sa grana! Pod pritiskom te iste slane, pada TAKO LAKO i ukrašava naš krajolik i ulicu. Toliko je čarobno sve, Indija! To šareno lišće, uokvireno belinom slane, pričalo je neku odličnu priču, sa sjajnim krajem. Utonula bih u to zaleđeno šarenilo žute, crvene, zelene i narandžaste i ležala bih satima, sve dok me Sunce ne bi obavestilo o vremenu i da je vreme za ulazak u TOPLU KUĆU i neki topli, jesenji napitak.

Nebo se plavilo u svojoj svežini, novini i okupanošću Suncem. Dva aviona su se kretala u suprotim smerovima i njihovi beli tragovi ukrstili su se na nebu iznad našeg šora. Ko zna na koje krajeve sveta odlaze… Tako su ova dva aviona ostavila još jedan sanjiv trag.

UŠUŠKANA u sve ove opise, koji su mi probudili kompletan nervni sistem i dali mi neku posebnu fizičku snagu, udahnula sam svež vazduh našeg kraja, Indija, i bujica pozitivnih misli preplavila me je u trenutku. ZNALA SAM da će sve biti dobro. A ovo “sve” se odnosilo na bilo šta.

JEDVA ČEKAM utorak da nam dođeš. I JEDVA ČEKAM i da malo porasteš, da možeš da uživaš u svim ovim lepotama prirode, da ih upijaš, spoznaješ i usvajaš kao deo sebe. A možda ćeš, poput tata Janeta, uživati da u toj istoj prirodi stvaraš postojanost, ostaviš nežni trag, ne narušavajući je, već praveći mesto za neki novi život.

VOLIM TE kao ovu jesen, znaj to. Volim te kao tata Janeta u ovoj jeseni. A to je MNOGO, da znaš. Vidimo se u utorak.

 

Priprema, pozor…

Sreda, 26. oktobar 2016. 22:56h

Draga naša bubice,

Mi smo već počeli da brojimo dane do našeg susreta. Tako je tata Jane pre par dana izračunao 17 dana do tvog dolaska. Ne računajući današnji dan, koji je na izmaku, ostalo nam je još 13 dana do našeg susreta. Naravno, ukoliko nas ne iznenadiš ranije. 🙂

Želim da znaš da smo nabavili SVE što je potrebno od ovih nazovimo „tehničkih” stvari. Kupili smo ti preslatke bodiće, jednog „zeku” (birao ga je tata), ćebence, šušice, čarapice, kompletić za izlazak iz bolnice, jaknicu, pantalonice, peškir… ma svašta smo nabavili! Sve je jako lepo, brižljivo smo birali najlepše nijanse nekih nežnih boja, no opet sa nekim posebnim pečatom – jer si ti nešto POSEBNO. ❤

Lepa vest je da je tata Jane danas položio A1 kurs nemačkog jezika. Jeeeeeej! Tako da pored mađarskog i engleskog, sada govori i nemački jezik. Veliki je čovek TVOJ TATA. Bićeš ponosna na njega. ❤ 🙂

Upoznale smo tetu koja će nam pomoći prilikom tvog dolaska. Zove se Nataša, jako je lepa, vredna, posvećena, nasmejana, pitome prirode, te prijatna. Kako sam opuštenija po tom pitanju, VERUJEM da si i ti. Sve će biti odlično, pripreme su u toku – otuda se ovih dana nas dve špaciramo po gradu. 🙂

Sada si već skoro 3 kg teška, SRCE ti preslatko kuca, baš sam te danas slušala. Prelepo. Pre-le-po. ❤

Ova jesen, koja nam te dovodi, zaista je posebna. Boje su neverovatne! Mirno je. Vetar samo poneki dan pusti svoje nemirne kose da njišu grane. Inspirativna je ova jesen! Ti si inspiracija! Još jednom bih da te podsetim da me učiš disciplini od samog početka, kao i umerenosti, i na tome sam ti neizmerno, bezgranično ZAHVALNA. Hvala ti.

Nadam se da, uprkos smanjenom prostoru, imaš mesta. Osećam tvoje nežne pokrete, hvala ti što me udostojavaš toga i što si zaista NEŽNA prema meni. Ja se trudim da zauzimam one položaje za koje nekako osećam da ti odgovaraju.

Puno te volimo i jedva čekamo naš susret. Hvala ti što si nas odabrala. Uživaćemo zajedno.

Puno te vole mama i tata. 😀

❤ ❤ ❤

Jesen je rezervisana za početak

Utorak, 11.10.2016. 13:52h

Ćao, malena!

Mada i nisi više tako malena. Prošle nedelje si imala čitavih 2.247 grama, a to je baš super. RASTEŠ, rasteš… ❤

Polako, ali sigurno nam se približava dan kada ćemo se videti. Stalno ti pišem i govorim da i tata Jane i ja jedva čekamo da te vidimo, ali moram ti to reći još jednom. Prema računici, to bi trebalo da bude za 30 dana, ako nas ne iznenadiš ranije.

Ovih dana smo počeli sa kupovinom stvari koje će nam biti potrebne i kada se budeš rodila, u bolnici, kao i onih stvari za kod kuće. Lagano i u kući privodimo radove kraju, tako da se eto sve sprema da te dočekamo u COSY, jesenjem i slavljeničkom raspoloženju.

JESEN je za mene uvek bila pravo vreme za početak nečeg novog i fantastično mi je što nam dolaziš baš u jesen. Podsetnik: ja sam se u jesen preselila kod tata Janeta. ❤ ❤

Verovatno si primetila da više ODMARAMO u poslednje vreme i da nam višekilometarske šetnje polako nestaju iz dnevne rutine. Štedimo se, trudim se da i psihičku i fizičku energiju održavamo u nekom finom balansu, da se osećamo najbolje što možemo.

Tata Jane je juče kupio male roze, šarene popkice tj. šuše za tebe. Bio je ODUŠEVLJEN njihovim postojanjem i presrećan što smo ih uzeli. Verujem da će se i tebi dopasti jer su zaista kupljenje s ljubavlju i zanosom i SA RADOŠĆU. Kupili smo i prvo, manje pakovanje pelenica za tebe i još neke sitnice. Do kraja nedelje bi trebalo da obavimo i kupovinu garderobice for you; videli smo svašta lepo, meko, belo, nežno, toplo.

I još nešto. Svi nam govore koliko smo LEPE I SLATKE, koliko blistamo. Toliko ljudi ti se javljalo ovih dana, mahalo ti i nazivalo te po imenu i stvarno se ovaj svet raduje tvom dolasku, Indija. Već si voljena i poznata među ljude, a LJUBAV je ono čemu najviše valja težiti. Tu je sreća, bubice.

P.S. Maša te je ovih dana LJUBILA i smešna je kao cirkus jer, dok liže moj stomak, gde si ti, podigne malo uši. Mislim da te već oseća i raduje ti se. Nadam se da i ti nju osećaš. Evo je sada sa mnom u kući, napolju je kišovito. Ja ti pišem, a ona spava i HRČE! 😀

Vole te tata Jane i Tixie mama
❤ ❤ ❤

 

Radost do tavanice

Sreda, 27. septembar 2016. 9:35h

Ćao, bebice! 🙂

Sada vidim da ti nisam pisala gotovo mesec dana, ali smo, čini mi se, baš produbile našu fizičku komunikaciju. Toliko si bezgranično nežna prema meni da i tvoj najmanji i najveći pokret izazivaju SMEH naglas i jednu od mojih stečenih uzrečica: „Opa, opa, opa…”, „Ju, ju, ju, vidi ti nju…”, „Joooj, kako mrda…” i slično. Neizmerno ti HVALA na svim tim oblačastim, pufnastim pokretima, što znam da si tu i da si dobro i da i ti osećaš moje pokrete. ❤ That’s so sweet!

Sad sam sve u fazonu: Šta da ti pričam kad SVE znaš i osećaš, ali krenimo redom. Najpre želim da pohvalim tata Janeta, koji je u prethodnom periodu uspeo da sredi još više našu ZAJEDNIČKU sobu (za nas troje) i predsoblje. Sam je malterisao, da sve to bude savršeno ravno, a ovih dana su nam prijatelji Srđan i Darko pomogli da postavimo izolaciju na tavanici i da zatvori sama tavanica. Predivno izgleda. Žurimo, žurimo, ali opet želimo da bude kvalitetno odrađeno. Za sada smo odlučili da soba bude bele boje, osim tvog zida, koji će definitivno imati neke šare.

Spominjala sam ti one spiskove za kupovinu? E, pa budući da sam u septembru pohađala predivnu školicu za trudnice, divna Jadranka, naš predavač, nas je zaista mnogo tome naučila; između ostalog, dala nam je jako pojednostavljene spiskove, realne, bez ikakvih izmišljotina, a opet sve je tu, ali stvarno sve. Tako ćemo sada u oktobru ići u kupovinu (ili u kupovine). Ja JEDVA ČEKAM da ti kupimo tih par bodića, tog jednog zeku/zeca/„whatevertheycallit” sa nogavicama, pamučne džakove u kojima ćeš moći da se mrdaš koliko god želiš, a bićeš ušuškana i biće ti TOPLO; čak razmišljam da ti ručno sašijem jedan, no videćemo. I treba da odaberemo dva odelca: jedno, koje će ti medicinske sestre obući dok budemo još bile u bolnici, a jedno lepo, lepo skroz za izlazak. Hooooo, jedva čekam sve! Jedva čekam da te vidim! Jedva čekam da vidimo se! ❤ ❤ ❤

Znaj da te i tata Jane i ja već obožavamo NAJVIŠE NA SVETU. Tata te je i ljubio i pričao ti je neke stvari i verujemo da si ga čula jer si bila izuzetno mirna dok je govorio, pa si se posle „odazvala”. Radujemo se. Još samo nekih eto 7 nedelja. Brojimo i čekamo te. 🙂 🙂

Mama Tixie i tata Jane ❤

Pobacani spiskovi

Ponedeljak, 29. avgust 2016. 16:04h

Draga bubice,

Danas je dan kada smo tvoj tata Jane i ja pravili svadbenu žurku 2015. godine. Prošlo je eto godinu dana od tog prelepog događaja. Zaista je to bio jedan POSEBAN dan i jedna posebna žurka. ❤ ❤

Danas sam počela da čitam šta bi sve trebalo da kupimo za tebe, za te prve dane. I naišla sam na neke čudne nazive i samoj sebi se smejem što ih prvi put vidim i čitam: ZEKE 🙂 – misli se na nešto poput benkica i bodija; štrample (ili još gore: štramplice) – ista varijanta -> bodi sa zatvorenim stopalima. TETRA PELENE – brate, Indija, to su obične, najobičnije pamučne pelene.

Zeka je odmila reč za zeca, životinju. Štrample zvuči kao škampi ili špargla – ni jedno ni drugo nije, meni lično, nešto ukusno. Tetra… aman zaman! 🙂

No, eto, odlučila sam da na kraju ove sveske krenem da ispisujem te SPISKOVE. Ne brini, neće biti ono “must have” jer ja ti nisam u tom fazonu. Btw, kada sam videla spisak za ono što treba poneti u bolnicu kada kreneš na porođaj – pa ja pola od tih stvari ne koristim inače. Biće zabavno svakako. 🙂

JEDVA ČEKAM da te vidim. I Jane ne može da dočeka. Oboje se toliko radujemo. ❤ 🙂 Inače, do skoro sam mislila da ti okoliš kreveca bude roze boje. Već nedelju dana mota mi se po glavi pastelno svetlo žuta. Možda na kraju iskombinujemo nešto. Nadam se da će ti se obe boje dopasti.

Jako smo uzbuđeni, Indija. Obožavamo te.

Love,
Tixie 🙂
❤ ❤ ❤

Tvoje ime

Subota, 27. avgust 2016. 07:39h

Draga Indija,

Ovih nedelja i dana se više nego ikad do sada jako lepo družimo i osećamo. Neizmerno sam zahvalna i Bogu i Kosmosu na zaista čarobnim trenucima koje živimo; neizmerno sam zahvalna i na tome što si izuzetno nežno jedno biće, tako se nežno krećeš, a tako INTENZIVNO i potvrdno. HVALA ti još jednom što si odlučila da dođeš ove godine i što si odabrala mene i Janeta.

Juče je skoro CEO GRAD pitao za tebe. 😀 Bilo je jako zabavno. Pitali su kada ćeš doći, da li si dečak ili devojčica i kako ćeš se zvati. I kad god bih izgovorila TVOJE IME, Indija, svi bi bili oduševljeni. Svi su rekli da je ime izuzetno neobično, moćno, drugačije. Kad bi samo svi oni znali koliko si već sada neobična, moćna i drugačija.

Iako smo ti ime smislili najviše zbog same zemlje Indije, koja je po svemu neobično lepa – priroda, FILOZOFIJA, religija, kultura – želim da znaš da postoji i pesma Massima Savića, kojeg i Jane i ja volimo, a koja se zove “Indija” i jako je LEPA pesma. Pored te pesme, naša pesma je “Odjednom ti”, i upravo ovim pesmama je bila započela naša svadbena žurka. Pored svega toga, postoji princeza Indija Oksenburg iz Karađorđevičke loze, pa sam eto htela da i ti nosiš ime po nekoj princezi. Inače, tata Jane kaže da je u našem komšiluku živela mala devojčica po imenu Indija, koju je on nekoliko puta nosio do autobuske stanice, kada je njena mama žurila da stigne na bus. Tako da baš se dosta toga oko nas “potrudilo” da dobiješ OVO IME.

Juče mi je prijateljica sa fakulteta Milica poslala još neka značenja tvog imena. Zapravo, Indija nosi značenje “REKA”: “Reka je i izvor i ušće, sam život, promena, UPORNOST, presecanje zemlje. Sama Indija zemlja je magična i kolevka je. Jako DREVNO, jako moćno ime. Indijci svoju zemlju nazivaju zemljom oko reke – a  svoju glavnu žilu kucavicu prosto zovu reka. Još na sanskritu. Dobar osećaj za ime.” Milica Vasić Vučurović je poželela da budeš srećno i zdravo detence i “Neka Indiju dočeka Sunce“.

Draga moja mala, CEO SVET čeka tvoj dolazak raširenih ruku. Mi jedva čekamo da te vidimo, a znam da i ti nas. Život nam je zaista postao magičan od kada si se javila. Šta li će tek biti kada budeš došla? Najpre jedna velika kasnojesenja FEŠTA. 🙂

Fantastično je što dolaziš pred praznike! Božići su nešto NAJLEPŠE što se u svetu proslavlja. Nova godina je odmah tu. Neposredno pre Nove godine su rođendani, moj i Janetov. Zaista nas čekaju jedna PRELEPA jesen i božanstvena zima. A kada na proleće sve ozeleni, krene da buja i da se ponovo rađa, da vidiš tek te lepote ovde u našem kraju… Na LETO ćemo zasluženo otići na more, koje verujem da će ti se, takođe, dopasti.

Puno te volimo. Puno te jedva čekamo. 😀 😀

Tvoji tata i mama

Jedan mačak i žene koje te vole

Sreda, 3. avgust 2016. 09:30h

Ćaaaaoooooo!

Gde si, mrdačice mala? Kako si mi?

Mi lagano sređujemo našu sobu – sobu za tebe, tata Janeta i mene. Jane je jako vredan, sve je sam radio u sobi – zidove, uglove oko prozora; već završavamo sa malterisanjem, uskoro ćemo krečiti. Biće najverovatnije bela boja, s tim da ću ja oko tvog krevetića uneti neke roze elemente, baš mislim da će ti se dopasti. Biće jako lepa boja. 😀

Juče je bilo jako zanimljivo sa Mašom i Crnčetom. Oboje su legli na krevet dok sam ja ležala i Maša je prva legla kod mog stomaka. Mislim da si mogla da je osetiš. Maša je nežan i topao pas. Ima dlaku čokoladne boje. Crnče je nešto kasnije došao i legao je tako da mu je glava bila okrenuta ka stomaku. Crnče je veliki, visoki mačak crne boje. Oboje ćeš ih obožavati, znam.

Za vikend smo išle na bazen sa Suzom, tvojom tetkom, Janetovom sestrom i njenom ćerkom Leicom, tvojom sestricom. Baš nam je bilo lepo, plivale smo, fino se rashladile tog vrelog dana, u nedelju. Posle toliko vremena i ja sam konačno posetila neki bazen u Subotici.

Ovog vikenda dolazi moja mama, tvoja nana i ona se zove Mica. Sa njom će doći i moja sestra Dragana – Gaga, tvoja tetka, koja je sada završila prvu godinu srednje škole; mlada je  i jako slatka. Biće tu sa nama par dana i družićemo se lepo.

Ovih nedelja te intenzivnije osećam. Baš si nežna i nežno se pomeraš.

Ljubi te mama Tixie 🙂

Sweet girl &Yummy days

Utorak, 19. jul 2016. 11:46h

Ćao, Indija!

Kao što i sama osećaš, za vikend smo bili kod teta doktorke na pregled, onaj ekspertni. Videli smo detaljnije kako izgledaš, ali nismo uspeli da ti vidimo lice, što smo hteli onako baš. 🙂 Nikako da se okreneš, pa to ti je. 🙂

Ono što je važno jeste da je sve u redu, da si jedna zdrava devojčica i da sve protiče dobro. Već imaš oko 500 grama što je super, napredna si i velika. 🙂 Nadam se da ti je udobno kod mene. Doktorica kaže da imaš dovoljno mesta. Videli smo kako si u jednom trenutku skroz opružila nožice – meni je to bilo fascinantno! Upravo jer nisam to osetila – eto koliko ti u stvari imaš mesta. Jako se radujemo i tata Jane i ja. 🙂

Razmišljam već par nedelja da promenim ishranu. Bolje reći, da promenimo ishranu. Uspela sam da korigujem unos hleba belog, da nas bespotrebno ne opterećuje. Sada jedemo tzv. hrono hleb, koji je po teksturi gušći od običnog hleba i pun je nekog samlevenog zrnevlja. Jako je fino, što bi rekli Vojvođani za hranu. 🙂 Svakako meso ne jedemo puno, no mogu reći da nam je baš legla ona junetina od pre neki dan. Yummy! 🙂 A i tata Jane je sjajno ispekao slaninu, onako reš. Ponovo smo se bacili na voće, povrća nam nikad ne manjka. No ono o čemu ćemo povesti računa jeste šećer. Mnogo, brate, slatkog sam jela. Obećavam da ću se iskulirati.

Uživaj, ljuljaj se lepo; vreme nam je sjajno.

P.S. Mašu smo prošlog četvrtka vodili na kupanje i šišanje, čišćenje od buvica i jako je bila slatka. Zamisli, stavili su joj dve ljubičaste mašnice na ušima -bila je prava gospođica dok smo je šetali kroz grad.

Puno te volimo i ljubimo i tata Jane i ja.

See ya! 🙂

Puno toga lepog

Ponedeljak, 11. jul 2016. 9:10h

Sedim u dvorištu ispred kuće na našoj klupi za stolom, napravljenog od starih vrata. Maša mi, neumorna, pravi društvo.

Htedoh ti pisati još prošlog vikenda, početkom meseca jer smo baš tada išli na Katai salaš, na kojem smo se zaista PRELEPO proveli i odmorili. Družili smo se sa raznim životinjama domaćim na salašu. Na nas su najveći utisak ostavili mali, veseli magarići, koji su trčali oko nas i mazili se kao da su kuce i mace. Devojčica magarence se zove Đurđinka (na slici pored Janeta) i ime joj baš priliči. Nismo saznali kako se zove pomalo nestašan dečak magarence. Verujem da si ih oboje i tek kako osetila jer su se stalno gurkali oko mog stomaka sa njuškicama i glavom i tražili pažnju.

Ono što je novost, novina jeste da smo kupili kolica za tebe, kao i dva dodatna dela – korpu za auto i korpu za ležanje. Takođe, kupili smo i kadicu sa konstrukcijom, gde ćemo te kupati. VERUJEM da će ti se sve jako dopasti. Pored svega, stigao nam je i dušek za spavaću sobu, koju ćemo, sigurna sam, i sa tobom jednom deliti. 🙂

Maši smo konačno zakazali termin za šišanje i kupanje, kompletan jedan frizerski tretman u četvrtak. Jedva čekam da je vodimo, pa da nam bude pravi MIRIŠLJAVKO. A u petak imamo zakazan jedan drugačiji sastanak sa tobom – ekspertni ultrazvuk, na kojem ćemo te LEPO videti, onako dosta realnije nego do sad. JEDVA ČEKAM petak! 🙂 Putovaćemo do Novog Sada vozom, uživaćemo; nakon ultrazvuka ćemo se videti sa Snežom, možda nam se i Lana priključi. To su sve divne naše prijateljice, koje te već obožavaju.

Iako znam da osećaš sve ovo što pišem jer si već toliko MOĆNA da možeš da osetiš i moje misli, želim da ti kažem da si zaista jedno neverovatno biće, kojem se i Jane i ja radujemo. Dajemo sve od sebe da što pre sve po kući pospremimo i da tvoj doček zaista bude veličanstven jer je veličanstvena sama činjenica da si odabrala baš nas DVOJE za roditelje i da smo blagosloveni što ćeš nam doći. Toliko naših prijatelja, pa i poznanika ti se već raduje jer znaju da će ti, pored nas, samo sijati svi tvoji talenti i umeće komunikacije i kreacije. Znaju ljudi da ćeš rasti U POZITIVNOM okruženju i da ćeš svakodnevno biti obasipana ljubavlju i pričama o slobodi – o slobodi kreiranja sopstvenog života, O SLOBODI verovanja u prave vrednosti i negovanju istih, o slobodi mišljenja i delovanja bez ugrožavanja drugih na bilo koji način.

Želim da ti se zahvalim što se već nedelju dana nežno pomeraš i krećeš i što te osećam. Toliko si SLATKO NEŽNA i umiljata da je zaista uživanje osećati te.

Želim da znaš i da je tvoj tata Jane jedan izuzetno pažljiv čovek i da će nas čuvati i paziti baš PUNO. Evo baš pre par minuta došao je do kuće i doneo mi slatkiš, o kojem sam mu jutros pričala da sam sanjala da kupujem. Jane je SJAJAN partner, čovek koji oseća puno toga oko sebe, koji fantastično prosuđuje i koji nesebično deli gotovo sve što ima. Tako da budi sigurna da ćeš uživati pored njega, baš kao što ja uživam. 🙂

Dan je PRELEP danas. Toplo je, ali mi smo u hladu. Vetrić pirka svoju pesmu, životinje odmaraju sa nama, a NAS DVE imamo SVE VREME OVOG SVETA za uživanje i kreiranje najboljeg mogućeg dana. Puno te volimo i tata Jane i ja.

Ljubim te.
Tixie 🙂